Klima uređaji su na tržištu prisutni više od 50 godina, i do pre dve decenije su važili za luksuz u stanu ili kući. Tehnologija je u međuvremenu pružila i najjeftinijim klimama mnoge funkcije koje su donedavno posedovali samo modeli iz viših segmenata, i prosečan kupac često nije siguran na osnovu čega da izabere klimu, budući da i najpovoljnija često “ima sve”. Naravno, istina je dosta komplikovanija, posebno jer performanse često ne pričaju celu priču, kao što je slučaj recimo sa televizorima ili telefonima, već vredi istražiti i iskustva korisnika, posebno kada su u pitanju održavanje, cena ugradnje, trajanje garancije, funkcije daljinskog i smart funkcije.
Kako bi vam pomogli pri kupovini i pritom dali što objektivniji odgovor na pitanje koji su najbolji klima uređaji, pri istraživanju smo koristili više parametra. Tu pre svega mislimo na tip klime, snagu, energetsku efikasnost, sposobnost grejanja i hlađenja, buku, napredne funkcije, cenu i iskustva vlasnika.
Kako radi klima uređaj?
Svaki klima uređaj poseduje dva metalna radijatora, u sobi
je isprarivač, a u spoljnoj jedinici je kondenzator.
Sredstvo za kojim se postiže grejanje i hlađenje, a koje menja agregatno stanje tokom ciklusa iz gasa u tečnost je hidrofluorkarbon (HFC), kao što su gasovi R410A ili R134. Ovo sredstvo cirkuliše između isparivača i kondenzatora.
Sve dok je rešetka isparivača hladnija od temperature sobe a
rešetka kondenzatora toplija od spoljnog vazduha, vazduh iz sobe će se hladiti
u kontaktu sa isparivačem, a višak toplote će odlaziti u spoljnu sredinu
posredstvom kondenzatora.
Inverteraske klime su gotovo identične klasičnim klima uređajima, sa jednom bitnom razlikom, a to je inverterski elektromotor kompresora, koji smo malopre pomenuli kao jednu od ključnih komponenata klima uređaja.
Inverterski motor omogućava da kompresor radi na bilo kojoj željenoj brzini, dok kod klasičnih klima kompresor može biti samo uključen ili isključen. Ovaj tip klima uređaja ne mora konstantno da uključuje i isključuje svoj elektromotor, što štedi značajnu energiju, a uređaj i pritom i daleko tiši, jer jednom kada postigne željenu temperaturu, kompresor nastavlja da radi na veoma malo brzini. Sa druge strane, klasična klima će da se uključi, radi neko vreme u punoj snazi, isključiće se, a zatim će opet bučno da se uključi i tako u krug. Zbog toga su i varijacije u temperaturi u prostoriji veće – inverterska klima održava konstantnu temperaturu, dok klasična klima ohladi za stepen ili dva više nego što je programirana, pa onda se uključi ponovo kada temperatura u sobi bude stepen ili dva više od one koja je programirana. Tihi rad i konstantna temperatura posebno do izražaja dolaze tokom večeri i noći, kada je inverterska klima toliko tiha da je praktično neprimetna.
Još jedna prednost inverterskih klima je to što mogu raditi određeno vreme velikom snagom. Klasične klime imaju kao maksimalnu brzinu onu koja je bezbedna po motor i kompresor tokom dugog vremena, odnosno nižu brzinu, dok inverterske klime mogu kratko vreme raditi i velikom snagom, što je veoma pogodno kada ulazite u vrlo toplu prostoriju koju želite brzo da rashladite.
Ključni faktori pri kupovini klima uređaja
Sam termin klima uređaj najčešće asocira kupce na split sistem modele koji su i najčešći, kod kojih se sam uređaj sastoji od jedne spoljašnje i jedne unutrašnje jedinice. Međutim, postoje i pokretni klima uređaji, koji se lako premeštaju iz sobe u sobu, dok prozorski uređaji imaju samo jednu jedinicu, koja se ugrađuje u prozor. Postoje još i multi-split sistemi, kod kojih se više unutrašnjih jedinica povezuje na jednu spoljašnju, kao i kanalski klima uređaji, koji se ugrađuju u spušteni plafon.
Kapacitet klima uređaja je jedan od bitnih faktora pri kupovini, i direktno zavisi od veličine prostorije koju planirate da grejete ili hladite. Kapacitet klima uređaja najčešće se meri jedinicom BTU (British Thermal Unit), i predstavlja ekvivalent količini energije u džulima, koja je potrebna da zagreje jednu funtu (0,45l) vode za jedan stepen farenhajta.
Svaki klima uređaj karakteriše jasno definisan kapacitet, koji je najčešće naznačen u imenu i specifikacijama, pa su za prostore veličine 20-35 kvadrata dovoljni uređaji kapaciteta 9000BTU, popularne „devetke“, dok su za prostore veće od 80 kvadrata neophodni uređaji kapaciteta 24000BTU, dok su “dvanaestice” i “ostamnaestce idealne”, idealne za tipične dvosobne i trosobne stanove.
Međutim, nepohodni kapacitet klime zavisi i od broja i vrste prozora, izolacije, izloženosti prostora suncu i broja prostorija u stanu ili kući. Stanovi sa više soba teže se greju i hlade od kompaktnih stanova zasnovanih na jednog velikoj prostoriji, a osunčanost i ostali izvori toplote mogu negativno da deluju na spoljašnju jedinicu, koja će trošiti više energije da izbaci toplotu iz stana.
Energetska efikasnost je takođe jedan bitnih faktora pri izboru, a krajnji cilj je da uređaj potroši što manje struje za grejanje ili hlađenje. Svi uređaji su svrstani u enrgetsku klasu koja je obeležena slovima A do G. Za određivanje energetske efikasnosti uređaja se koriste COP(SCOP) i EER(SEER) koeficijenti. Koeficijent performansi (COP) predstavlja mogućnost sistema da rashladi ili zazgreje u odnosu na potrošenu energiju. Većina klima uređaja ima COP oko 3 za hlađenje i oko 2 za grejanje jer je teže odvesti toplotu iz stana nego je dovesti u stan. Druga oznaka EER je veoma slična, jer su i vrednosti slične, a dobija se deljenjem BTU sa snagom klime u vatima.
Buka je posebno važan faktor ako klimu koristite svakodnevo tokom leta, ako spavate leti sa uključenom klimom, ili kao vid grejanja tokom zime. Spoljašnja i unutrašnja jedinica proizvode različiti nivo buke, a vrednosti su istakute u specifikacijama proizvoda. Kao što smo već napomenuli, inverterske klime tiše su od klasičnih, ali kod obe vrste klima postoje značajne razlike u nivou buke. Ako je bučnost za vas važan faktor obavezno uporedite nivo buke u dB klima uređaja koji su ušli u vaš uži izbor pre kupovine.
Dodatne funkcije su uvek korisne, ali ne moraju da budu presudne pri izboru klime. Moderni uređaji imaju LCD ekrane koji se gase tokom noći, pružaju mogućnost daljinske kontrole pomoću telefona i Wi-Fi mreže, uz nekiliko režima rada motora. Pored toga uređaji poseduju HEPA filtere koji odstranjuju prašinu i čestice iz vazduha, pa pogoduju ljudima koji su skloni alergijama, a tu su i indikatori koji skreću pažnju da je došlo vreme za čišćenjem ili servis. Iako veoma korisne, za ovakve funkcije morate biti spremni da izdvojite nešto više novca.
Cena je vrlo nezahvalan faktor za određivanje kvaliteta i performansi klima uređaja. Često se čini da skupa klima ne nudi mnogo više od klime iz srednje klase, inverter klima jednog proizvođača može biti jeftinija od klasične klime drugog i tako dalje. Tek kada se na papir stave kapacitet, energetska efikasnost, bučnost i broj dodatnih opcija mogu se porediti cene, jer se posmatranjem samo snage i cene ne može doneti dobra odluka o kupovini.
Ako i pored našeg bloga niste sigurni šta Vam je potrebno, posavetujte se sa našim kolegama u radnjama i pomoći će vam pri odabiru.
Na linku možete videti sve vrste modela: https://www.tri-o.rs/search?q=klima